Liderstvo i Menadžment - Srbija

Direktori u propalim preduzećima već u januaru

Na javni konkurs za izbor privremenih zastupnika kapitala, koji je početkom oktobra raspisala Agencija za privatizaciju, prijavilo se više od 1.300 kandidata, a na testiranju koje je potom organizovano u pet gradova Srbije, pojavilo se gotovo 700 zainteresovanih.

Broj će sigurno biti veći nakon 15. januara, kada je u Beogradu zakazana još jedna provera znanja i sposobnosti za kandidate koji su bili sprečeni da se pojave u prvom roku.

Inače, testiranje je bilo organizovano iz dva dela, od kojih je jednim rukovodila Nacionalna služba za zapošljavanje, koja se bavila ispitivanjem opštih poslovnih sposobnosti, dok je drugi deo organizovala Agencija, a od kandidata se očekivalo da su upoznati sa propisima o poslovanju i privatizaciji. Na proveri koja je bila organizovana u Beogradu, pojavilo se 300 kandidata, u Kraljevu i Kragujevcu ukupno oko 100, u Novom Sadu 170, a u Nišu 115 lica. Tek nakon drugog testiranja u Beogradu, prosečna ocena postignuta u oba dele provere biće osnova za odluku o angažovanju, pa bi već krajem januara neki od njih mogli da dobiju radno mesto.

Od 2002. godine, kada je na snagu stupio aktuelni Zakon o privatizaciji, po tom modelu prodato je više od 2.500 firmi ali je do sada raskinuto oko 600 ugovora a „crta“ još nije podvučena. U tim preduzećima imenovani su zastupnici kapitala, a tokom godina, neka su prodata na aukciji ili tenderu, neka su otišla u stečaj. U ovom trenutku u 197 firmi postoji zastupnik društvenog kapitala, dok 26 preduzeća čeka na postavljenje prvog čoveka. Njegova funkcija je da učestvuje u poslovanju, a najčešće se imenuje i za direktora firme, a u obavezi je da jednom mesečno podnosi izveštaj o stanju u preduzeću.

Kako u Agenciji očekuju da će se talas raskinutih ugovora nastaviti, odlučeno je da se sastavi baza podataka o stručnjacima sposobnim da rukovode firmom i sačuvaju njene resurse do nove prodaje. Jedan od problema sa kojim se suočava takav projekat jeste sistem nagrađivanja, jer je predviđeno da upravnik u malom preduzeću prima jednu prosečnu zaradu u Republici, u srednjem dve a u velikom tri. Da je takav sistem destimulativan i da neće privući najkvalitetnije kadrove koje bi u ovom trenutku Agencija mogla da angažuje, bilo je jasno u startu, pa su u toj instituciji najavljivali da će pronaći model kojim će i postignuti rezultati moći da se vrednuju. Procenjuje se i da će novi zastupnici kapitala imati dovoljno posla jer je reč o preduzećima u kojima je, po pravilu, iza bivših vlasnika ostala pustoš. Neregulisani radni staž i nagomilani dugovi samo su jedan od problema, ali stručnjaci upozoravaju i da će se novi menadžement najčešće suočava sa posledicama nezakonitog poslovanja i sumnjivih ugovora.